Драги наш Александре,наш Ацо, Ацек, како смо те од милоште звали; наше ђаче без кога ниједна приредба у Техничкој школи није прошла; наше момче, колега,пријатељ наш, лепота и душа наша!
Ко нам те украде у овим предускршњим данима, тако ведрог, насмејаног, раздраганог, још увек жељног живота и његових радости? Ко узбра наш цветак преко ноћи, цветак који још не стиже да раскрили све своје латице, да проживи све своје снове?
Ове године требало је да прославиш 20 година матуре, уместо тога другари ће се са жалом у срцу, али и осмехом на лицу сетити тебе и твог осмеха јер нема оног ко тебе није волео.
Био си омиљен у колективу, омиљен међу ученицима; никога од нас ђаци нису волели као тебе.Умео си са њима и оним најбољим, вредним, као и са мангупима. Већ те је за ово мало времена од почетка школске године заволело твоје Е12, а да не причамо о Е42, које си прошле године извео и послао у свет, у живот. ЦОА-ЛЕГЕНДА, КРАЉ, говорили су.
Уместо на још једно романтично путовање, екскурзију, са пријатељима, колективом ми смо те испратили на вечно путовање са којег повратка нема. Са болом у срцу опростили смо се од тебе. Остају неутешни и твоји најмилији, родитељи и твоја сапутница Зока, о којој си увек са нежношћу и посебном љубави причао.
Нек ти је лака земља, Ацо. Мир души твојој! Нека те анђели чувају!
"можда спаваш и доћи ћеш после овог сна,
можда спаваш са очима изван свако зла" (Дис)
Мало су ова 2 стиха за тебе, профо и друже наш!
У име Актива , колектива и ученика Техничке школе
Иванка Николић
