Шестог новембра прославили смо сто четрнаесту годишњицу постојања и рада школе. Година иза нас је била и лепа и тешка, а ђаци и запослени заједно су превазилазили све изазове који су се пред њима налазили. Присетили смо се значајних резултата остварених током године, како на редовним такмичењима, тако и на надметању у организацији РЦТ-а. Доминирали смо на спортским такмичењима, а вредни професори наше школе писали су пројекте, водили секције. Током програма, који су са својим ђацима припремили професори Сања Васиљевић, Гордана Јакшић, Неда Топић и Александар Несторовић, уочена је свестраност наших ђака који, иако опредељени за технику, одлично владају енглеским језиком, говоре и осећају поезију, док неки своја осећања изражавају кроз ноте.
Тема програма је био наш писац, мислилац и филозоф Иво Андрић. Кроз његове мисли још једном смо освестили живот, његове потешкоће и вредности, али и пролазност као његову неминовност. Програм смо посветили колегама које смо испратили у пензију, али и нашем драгом колеги, професору Александру Трифуновићу, који је школу прерано напустио, али је својим ликом и делом наставио да живи у срцима ђака, од којих је био толико вољен и својих колега, којима је био искрен пријатељ.
Обележавање значајног датума за нашу школу завршено је уз захвалницу директорице, упућену свим ђацима и родитељима, представницима града Лознице, породици Трифуновић, драгим пензионерима, свим запосленим и пријатељима школе уз подсетник "да што год погледам, све је пјесма и чега год се такнем, све је бол" и да је и школски живот сачињен од личних победа или ситних пораза, који уједињени, обликују наш даљи пут.
