Још једна генерација матураната Техничке школе из Лознице исписала лепе странице своје младости на матурској екскурзији кроз Италију. Путовање испуњено смехом и успоменама које ће ученици заувек носити у срцима започело је из Лознице, кроз Хрватску и Словенију, све до сунчаних обала Лидо ди Јесола.
За безбедност, добро расположење и дисциплину бринуо се професорски тим на челу са неуморним професором физичког васпитања Ненадом Николићем, човеком чија је пиштаљка у Италији имала статус магичног штапића. Поред њега, ту су биле и дивне одељенске старешине: Гордана Љубичић Ђокић, професорка српског језика, Милена Новаковић, професорка грађевинске групе предмета, Милунка Мирковић, професорка социологије (на терену је пратила да ли су етички кодекси матураната у складу са традицијом), Снежана Ђурић професорка предузетништва и омиљена међу матурантима директорка школе Ивана Васић.
Другог дана путовања, у мирису мора и поветарца уследила је вожња бродом до романтичне Венеције. Матуранти су закорачили у прошлост, лутајући венецијанским каналима и дивећи се величанственом Тргу Светог Марка, Мосту уздаха, Дуждевој палати, мосту Риалто и велелепним венецијанским базиликама.
Трећи и четврти дан били су резервисани за лепотицу Верону. Међу римским аренама, на Тргу Бра, Тргу Сињорија и Ербе, испод Дантеовог споменика и пред гробницом породице Скала, завирили су у приче о љубави и историји.
Традиционално, вечерњи часови су у хотелу доносили посебне "грађевинско-акробатске" изазове. Ученици су излазили на терасе својих соба што је захтевало посебан систем надзора. Ноћну стражу у хотелу држали су заједно професор Ненад Николић и радник хотела, доктор биологије Мухамед из Пакистана, ког су сви од миља назвали „Свитац”. Чим посумња да неко од ученика ноћу излази на терасу осветли је својом батеријском лампом и љубазно их замоли да се врате у собе.
Једне вечери љубазност и светлост "Свица" нису биле довољне да заведу ред међу матуранте. На сцену је ступио професор Ненад Николић. Један оштар, одлучан и професионалан звук пиштаљке изазвао је ефекат "дематеријализације матураната". Све терасе су се испразниле а ученици су доживели спонтани "телепорт у кревете" претворивши цео хотел у зону мира и тишине.
За све историјске детаље и одличну организацију обилазака сви ученици и професори дугују захвалност дивној Иви, туристичком водичу, која је својим шармом и знањем оставила снажан утисак на целу групу.
"Goodbye, my friend!" одјекнуло је на растанку а матуранти и њихови професори су се, богати успоменама за цео живот, упутили назад ка својој најмилијој Лозници.
